Špijunska priča decenije – Edvard Snouden i Prism

Pre nego što je Veliki brat postao sinonim za  rijaliti šou koji se daje na jednoj od naših najgledanijih televizija, koju sada pominjati reklamirati, Džordž Orvel je 1949.  izdao svoj roman “1984″. U tada futurističkoj 1984 godini diktator Veliki brat  kostantno prati i špijunira sve svoje građane putem preko programa koji su instalirani na svudaprisutnim propagadnim plakatima i teleekranima, multimedijalnim uređajima na kojima građani mogu da prate TV program i da budu snimani putem ugradjnih kamera.

Godina je 2013, 29 kasnije nego što je Orvel predvideo, svetom su više nego rasprostranjeni računari, tableti, smartphone-ovi i praktično se cela komunikacija prenela na internet. Preko interneta kupujemo odeću, tehniku, naručujemo karte za koncerte, utakmice, planiramo putovanja putem socijalnih mreža (Facebook, Twitter i sl) se i veliki deo, socijalnog, zivota prebacio na internet, bavimo se politikom čitajući tuđe tekstove ili komentarišući vesti, istražujemo o našim hobijima i strastima i još mnogo toga. Onaj ko bi pratio sve što se dešava bi bio moderni Veliki brat a neko ko bi objavio da se ovakav tip špijuniranja radi bio bi u centru špijunske priče decenije!

 

Ko je Edvard Snouden?

 

Kada je pre nešto više od 3 nedelje stigao na Internacionalni aerodrum u Hong kongu noseći malu crnu putničku torbu kao i 4 torbe za laptopove niko ne bi obratio pažnju na Eda Snoudena. Tri nedelje kasnije Edvard Snouden je najpoznatiji svetski špijun i begunac, od američkog kongresa je proglašen izdajnikom a od medija je dobio etiketu “America’s Most Wanted”- Najtraženija osoba u Americi. Ali kako je došlo do svega toga?

Dvadesetdevetogodišnji Edvar Snouden (Edward Snowden) je zaposlen u komapniji Booz Allen Hamilton Inc. jednoj od najprestižnijih konsultantskih firmi u svetu,  koja se bave konsultacijama i menadžmentom novih tehnologija. Booz Allen Hamilton ima između ostalog i potpisane ugovore i sa američkom vladom i Nacionalnom bezbedonosnom agencijom SAD-a (u original: National Security Agency – dalje u tesktu NSA). Upravo radeći na projektima za NSA Snouden se susreo sa programom PRISM pomoću kojeg NSA špijunira internet i iznošenje ove informacije napravila je od njega najtraženiju osobu američkih obaveštajnih službi Amerike. Iako je do ovih informacija došao još pre godinu dana Snouden se nije odlučio da ovu priču ponudi nekim velikim američkim novinama (New York Times pr. a.)  jer je posle 11 septembra Bušova administracija odobrila NSA-i da vrši hapšenja američkih građana bez sudskog naloga. Snouden je godinu dana uspostavljao kontkate dok nije došao do engleskog  Gardiana, kojem je i dao intevju u Hong Kongu, u kojem im je izneo svoju priču podrptu Powerpoint dokumentom kojem je pristup imao ekstremno uzak krug ljudi. Ovaj 41 stranu dug dokument je služio za upoznavanje operetivaca sa mogućnostima PRISM programa.

 

Kako radi PRISM

Nakon 11 septembra i terorističkog napada na Svetski trgovinski centar američka vlada na čelu sa Džordžom Bušom je iskoristila novonastalu paniku među građanima SADa da pokrene projekte za nadgledanje protoka informacije. Projekte koji su protivustavni, naručito po američkim standardima, sve u cilju borbe protiv terorizma. Pod Predsednikovim  programom za nadgledanje (Presedents Surveillance Program) je i Program za nadgledanje terorizma (Terrorist Surveillance Program) elektronski program za nadgledanje i unutra njega NSA-in projekat SIGAD US-984XN čije je šifrovano ime PRISM.

Da bi se razumelo kako radi PRISM potrebno je razumeti kao funkcioniše prenos podataka internetom. Podaci (mail-ovi, chat-ovi i sl) ne putuju najkracim putem iz tačke A u tačku B, već koriste najjeftiniju putanju. Ovo u praksi znači da komunikacija između Moskve i Beograda može i najčešće se obavlja preko servera u SAD-ma.

Gornja slika predstavlja jedan od slajdova iz Snoudenovog Powerpoint dokumenta  i po njemu se vidi da najveći internet protok ide preko servera u SAD-u. Ako bi smo iskopirali sav prenos informacija preko ovih velikih servera dobili bi smo praktično sva dešavanja sa interneta. PRISM ima pristup najvećim servisima kao što su Microsoft (2007), Yahoo! (2008), Google (2009), Facebook (2009), Paltalk(2009), Youtube(2010), AOL(2011), Skype (2011), and Apple (2012) i svim podacima koji se u njihovim bazama skladište i prolaze, i za to je dovoljno ispred servera koji obezbeđuje internet najvećim servisima (kao što je Google) postavili spliter koji bi kopirao sve informacije koje protiču između servisa (Googla) i servera i upravo je to ono što PRISM radi. Ako ste već zamislili ogromne splitere zakačene na servere niste u pravu, jer PRISM je u stvari špijunski program koji kopira sve podatke sa velikih računara (servera) u svoju bazu koju dalje NSA može pretraživati.

U praksi to znači da NSA imajući uvid u Gmail, Skype, Facebook, itd ima uvide u vaše mailove, chat-ove, videa, fotografije, podatke sačuvane na on line (Google Drive), VoIP komunikaciju,  aktivnost na socijalnim mrežama, praktično svemu  što se radi na internetu.

Epilog

Po objavljivanju ovih informacija sve velike internet firme (Google, Facebook) su redom izašle sa obaveštenjima u kojima tvrde da nisu odobrile pristup NSA-i njihovim serverima.

Objavljivanje ovih informacija se digla velika medijska prašina i sa opravdanim razlogom napadana je američa vlada i NSA od strane boraca za zaštitu ljudskih prava. Više puta je bezuspešno  traženo od NSA da izađe u javnost sa tačnim podacima koji su prikupljeni na ovaj način.

General Keit Aleksander (Keith Alexander), direktor NSA-a, je u odbranu PRISM progrma izašao u javnost sa podatkom da je u periodu od 2001 do 2012 sprečeno preko 50 terrističkih akcija širom sveta i da je PRISM program  doprineo u 90% ovih akcija.

Za sada su podnete  dve tužbe protiv NSA zbog kršenja ustava SAD-a.

Edvard Snouden je i dalje u bekstvu, navodno je napustio Hong Kong i nalazi se u Moskvi, mada ovo nije potvrđeno od strane ruskih vlasti. Trenutno pokušava da dobije politički azil u nekoj neutralnoj zemlji. U skrivanju mu pomaže osnivač Wikileaksa Džuljian Asanž

 

 

 

 

 

 

 

 

Napišite komentar